Za­klju­čak okru­glog sto­la „Ar­he­o­lo­ška ba­šti­na Cr­ne Go­re”, odr­ža­nog u Cr­no­gor­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umjet­no­sti, je­ste da je na­ša ar­he­o­lo­ška prak­sa da­le­ko od svjet­skih stan­dar­da, iako na­ša ze­mlja obi­lu­je iz­u­zet­nim ar­he­o­lo­škim na­slje­đem.
Skup ko­ji je oku­pio je­dan broj na­ših ar­he­o­lo­ga iz re­pu­blič­kih i lo­kal­nih in­sti­tu­ci­ja otvo­rio je aka­de­mik Đor­đe Bo­ro­zan ko­ji je is­ta­kao da je CA­NU or­ga­ni­zo­va­la okru­gli sto sa na­mje­rom da se na­uč­noj i ši­roj jav­no­sti pred­sta­ve na­ši ar­he­o­lo­ški lo­ka­li­te­ti, na­pra­vi nji­ho­va pre­zen­ta­ci­ja, uka­že na po­tre­bu for­mi­ra­nja ar­he­o­lo­ških par­ko­va i uči­ni ko­rak ka stva­ra­nju stra­te­gi­je i smjer­ni­ca za da­lji raz­voj ar­he­o­lo­ške prak­se u nas.
„Tre­ba upo­zna­ti Vla­du i Mi­ni­star­stvo kul­tu­re sa sta­njem u na­šoj ar­he­o­lo­gi­ji”, ka­zao je aka­de­mik Bo­ro­zan.
On je is­ta­kao da je sta­nje ar­he­o­lo­ške ba­šti­ne u Cr­noj Go­ri za­bri­nja­va­ju­će i po­zvao uče­sni­ke ovog sku­pa da svo­jim pred­lo­zi­ma i su­ge­sti­ja­ma po­mog­nu da se sta­nje po­pra­vi.
Ar­he­o­log mr Pre­drag Lu­to­vac iz Po­lim­skog mu­ze­ja u Be­ra­na­ma pred­sta­vio je lo­ka­li­tet na sje­ve­ru Cr­ne Go­re u či­jem je ot­kri­va­nju uče­stvo­va­la ova mu­zej­ska usta­no­va. Lu­to­vac je is­ta­kao da je Po­lim­ski mu­zej is­ko­ri­stio šan­su ko­ju je pru­žio Za­kon o za­šti­ti kul­tur­nih do­ba­ra i 2012. go­di­ne na­pra­vio stra­te­gi­ju ko­jom se kre­nu­lo, sa ma­lim sred­stvi­ma, u is­tra­ži­va­nja ko­ja su br­zo do­ni­je­la re­zul­ta­te. Mu­zej od ta­da ak­tiv­no ra­di na is­tra­ži­va­nju ar­he­o­lo­ških lo­ka­li­te­ta gra­di­na u op­šti­ni Ro­ža­je, Sa­mo­grad u bje­lo­polj­skoj op­šti­ni, To­ri­ne (Op­šti­na Pet­nji­ca), Bi­stri­ca ( Ošti­na Be­ra­ne) i Br­sko­vo. Lu­to­vac je is­ta­kao je da uz pra­vu stra­te­gi­ju, sa­rad­nju sa lo­kal­nim vla­sti­ma i ani­mi­ra­nje lo­kal­nog sta­nov­ni­štva ar­he­o­lo­ška prak­sa kod nas mo­že una­pri­je­di­ti.
Ar­he­o­log Go­ran Pa­jo­vić iz Na­rod­nog mu­ze­ja Cr­ne Go­re is­ta­kao je da se na­ša ar­he­ol­gi­ja na­la­zi u ve­o­ma kom­plek­snoj si­tu­a­ci­ji, ko­ju ka­rak­te­ri­še do­bar za­kon­ski okvir, ali i ne­do­sta­tak du­go­roč­ne stra­te­gi­je i vi­zi­je. Ovaj mla­di ar­he­o­log uka­zao je i na pa­siv­nost na­ših ar­he­o­lo­ga u od­no­su na me­di­je i jav­nost i ne­do­sta­tak jav­nih gla­si­la ko­ja bi po­pu­la­ri­zo­va­la ar­he­o­lo­gi­ju. Kao po­se­ban pro­blem is­ta­kao je za­o­sta­li kon­cept ra­da na­ših mu­ze­ja, po­stav­ke ko­je se ne mi­je­nja­ju po ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, ne­do­sta­tak kva­li­tet­nog i ob­u­če­nog ka­dra, nje­go­vu pa­siv­nost ka­da su u pi­ta­nju struč­no na­pre­do­va­nje i usa­vr­ša­va­nje, za­tim ne­do­sta­tak mu­zej­skog me­nadž­men­ta, ne­ja­sno de­fi­ni­sa­ne zbir­ke, ne­a­de­kvat­ne uslo­ve de­po­no­va­nja ar­he­o­lo­škog ma­te­ri­ja­la. Je­dan od pro­ble­ma, ka­ko je re­kao, Pa­jo­vić, ko­ji spre­ča­va­ju na­pre­dak ar­he­o­lo­ške prak­se kod nas je­ste da dr­žav­ni i lo­kal­ni ka­dar ne shva­ta zna­čaj ar­he­o­lo­gi­je i njen tu­ri­stič­ki po­ten­ci­jal, pa ne ula­že u raz­voj ove na­uč­ne i mu­zej­ske obla­sti.
Ar­he­o­log prof. dr Du­šan Mi­ha­i­lo­vić sa Odje­lje­nja za ar­he­o­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du je go­vo­rio o per­spek­ti­va­ma is­tra­ži­va­nja pa­le­o­li­ta i me­zo­li­ta u Cr­noj Go­ri i kon­sta­to­vao da je na­ša ze­mlja pro­stor sa iz­u­zet­nim lo­ka­li­te­ti­ma iz naj­du­bljih slo­je­va ljud­ske pra­i­sto­ri­je po­put Cr­ve­ne sti­je­ne i Bi­o­ča.
– Ni­gdje u re­gi­o­nu ne­ma to­li­ko na­la­zi­šta i po­ten­ci­jal­nih lo­ka­li­te­ta kao u Cr­noj Go­ri. Za­to su na­uč­ni­ci iz ci­je­log svi­je­ta ve­o­ma za­in­te­re­so­va­ni za is­tra­ži­va­nja u Cr­noj Go­ri – po­ru­čio je Mi­ha­i­lo­vić, čest uče­snik is­ko­pa­va­nja na ar­he­o­lo­škim lo­ka­li­te­ti­ma u Cr­noj Go­ri i je­dan od čla­no­va ti­ma ko­ji je ra­dio na ma­pi od 100 pe­ći­na u za­pad­nom di­je­lu na­še ze­mlje ko­je bi mo­gle bi­ti po­ten­ci­jal­na pa­le­o­lit­ska i neo­lit­ska na­la­zi­šta.
Pro­fe­sor dr Mi­ro­slav B. Vu­ko­vić, ta­ko­đe sa Odje­lje­nja za ar­he­o­lo­gi­ju be­o­grad­skog Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta, iz­nio je za­ključ­ne svo­jih is­tra­ži­va­nja dva an­tič­ka rat­na šle­ma ko­ja su na­đe­na na te­ri­to­ri­ji Bu­dve ko­ji se ču­va­ju u bu­dvan­skom mu­ze­ju.S.Ć.


Du­klja ne­sta­je 130 go­di­na

Isto­ri­čar­ka umjet­no­sti iz Isto­rij­skog in­sti­tu­ta Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re dr Ta­tja­na Ko­pri­vi­ca uka­za­la je da u Cr­noj Go­ri ni je­dan fa­kul­tet ne iz­u­ča­va ar­he­o­lo­gi­ju. Go­vo­re­ći o svo­jim is­tra­ži­va­nji­ma do­ku­men­ta­ci­je ar­he­o­lo­ških is­ko­pa­va­nja Du­klje na­gla­si­la da je is­tra­že­no sve­ga 20 od­sto ovog an­tič­kog lo­ka­li­te­ta. Pre­zen­tu­ju­ći do­ku­men­ta­ci­ju, naj­vi­še fo­to­gra­fi­je, ko­ju je na­šla u ne­ko­li­ko de­se­ti­na ar­hi­va mu­ze­ja i uni­ver­zi­te­ta ši­rom Evro­pe, ona je za­klju­či­la da je naj­ve­ći broj ka­me­ne pla­sti­ke na­đe­ne na Du­klji ne­stao ili je uni­šten. Ka­ko je re­kla, od ka­me­ne pla­sti­ke Ba­zi­li­ke A, ot­kri­ve­ne 1893. go­di­ne to­kom is­ko­pa­va­nja ko­je je pred­vo­dio J.A.R. Mun­ro sa Oks­for­da, ni­je osta­lo ni­šta, a istu sud­bi­nu za­de­si­li su i osta­ci Ba­zi­li­ke B.